СУВЕРЕНИ ВОЈНИ ВИТЕШКИ РЕД

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

    Ми јашемо на рубовима магле, очи су наше орлова јата. Наше груди красе коласте аздије. У рукама нам је копље судбине, док наши коњи парају небо. Нас су тражили многи и краљеви и цареви, и војсковође и ратници. Тражили су нас у напуштеним тврђавама, заборављеним храмовима. Цијелу су земљу неколико пута испреметали тражећи нас. Од искона трагају за нама. Безбројне армије острашћених тражиле су нас безуспјешно. И тако ће бити и даље, док је Сунца и Мјесеца.

Само храбри

познају путеве који воде у наше царство.

Само посвећени

познају наше битке и наше побједе,

Само мудри

знају наше порјекло и наше име,

Само одабрани

познају наше палате које чувају змајевити.

        Прича је наша звук даљине, бљесак сјећања, моћ вјере. Мисли су наше мач правде, дјела су наша копље добра. Ми живимо у срцу о нама прича само било. Ми смо последње уточиште правде. Ходамо небеским простором као жудња уплаканих, пловимо бескрајним морем као освета преварених. Нас препознају само добри, који више никог другог не прeпознају. Са нама иду само они који су се одрекли свега земаљског. Ми смо ватра и вода, ми смо ваздух и земља. о нама причају слаби, о нама сањају моћни. Нас је тражио Александар гледајући Дарија. Кoнстантин је градио Цариград нама. А ми смо чекали коначни обрачун.
 

Они имају темпларе,

ми имамо вјеру,

они нас траже,

а ми смо се смјестили у њиховом страху.
Они имају лаж,

ми имамо истину,

чистоћа је наша оно што желе.
Они имају ноћ,

ми имамо дан,

све очи овог свијетa упрте су у нас

Порука Витезова

ПОЗИВАМО СВЕ ЧУВАРЕ КОПЉА И ОНЕ КОЈИ БИ ТО ЖЕЉЕЛИ ДА БУДУ, ДА ПОКРЕНЕМО ОЛУЈУ,  ДА ОБАСЈАМО НОЋ,  ДА СЕ ВРАТИМО У ОЧИ КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ СВОЈ ПОГЛЕД

Напомена:

Свјесно и са намјером пишемо срБски умјесто срПски, не користећи граматичко правило једначења сугласника по звучности!

детаљније

Актуелности