Blog

30/12/2023 17:22

Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)

Србија 

(Хелен Ли Рид, 1915.)

https://www.gutenberg.org/cache/epub/35231/pg35231-images.html

Хелен Ли Рид, Србија, 1915
https://www.gutenberg.org/cache/epub/35231/pg35231-images.html

Хелен Ли Рид, Србија, Скица (1915.)

Србијо, јуначка кћери векова,
Срећа и светлост треба да те прате!
Али дан ти је мрачан, на срцу ти је тешко;
Дуго си трпела – још само мало
Понеси своје бреме, јер ће лепше сутра
Ускоро засјати на твојим цветним долинама,
Ускоро ће обасјати све твоје сеновите планине;
Ускоро ће заблистати на твојим пенушавим бујицама
Које журе ка свету иза твојих река.
Дуго су те нападали Бугари, Турци и Мађари.
Сада је на теби окрутна Тевтонска рука.
Ако ти и сломи срце и измучи тело,
Не може да скрши твој узвишени дух.
Србија не може да умре. Она бесмртна живи,
Србијо – сав твој верни народ даје охрабрење
Борећи се, борећи се и носећи твој развијени барјак
Објављује свету твоју узвишену тежњу,
— Ову твоју борбу за братство и слободу —
Попут слободне птице која не зна за ропство,
узнета далеко од смрти, ништавила и метежа,
Србијо – вечно ће живети твоја душа!
Бесмртна је неустрашива Србија!

 

Препев са енглеског: Далибор Дрекић

Helen Leah Reed, Memorial Day, and Other Verse (Original and Translated), De Wolfe and Fiske co. 20 Franklin St. Boston, 1917.

Хелен Ли Рид, Србија, скица, 1917.

 
Helen Leah Reed, Serbia (1916)
https://www.gutenberg.org/cache/epub/35231/pg35231-images.html

Хелен Ли Рид, Србија, Скица (1915.)

Serbia, valiant daughter of the Ages,
Happiness and light should be thy portion!
Yet thy day is dimmed, thine heart is heavy;
Long hast thou endured—a little longer
Bear thy burden, for a fair to-morrow
Soon will gleam upon thy flower-spread valleys,
Soon will brighten all thy shadowy mountains;
Soon will sparkle on thy foaming torrents
Rushing toward the world beyond thy rivers.
Bulgar, Turk and Magyar long assailed thee.
Now the Teuton’s cruel hand is on thee
Though he break thy heart and rack thy body,
‘Tis not his to crush thy lofty spirit.
Serbia cannot die. She lives immortal,
Serbia—all thy loyal men bring comfort
Fighting, fighting, and thy far-flung banner
Blazons to the world thy high endeavor,
—This thy strife for brotherhood and freedom—
Like an air-free bird unknowing bondage,
Soaring far from carnage, smoke and tumult,
Serbia—thy soul shall live forever!
Serbia, undaunted is, immortal!

 

Helen Leah Reed, Memorial Day, and Other Verse (Original and Translated), De Wolfe and Fiske co. 20 Franklin St. Boston, 1917.

Helen Leah Reed, Serbia: A Sketch, 1917.

 

Read more

—————

25/12/2012 10:39

Србски завичај - пјесма лужичких Срба

СОРАБ – СВЕТИОНИК

Песма Оливере Лоле Аџић

Светионик
Огрнут у пурпурни скерлет
Сам
Сред тмине
Сијаш
Бритак и витак
К’о сабља убојит
Сечеш погледом стреле
Таму до звезда
Стрм
Ко Перун виловит
Ко Сербон силовит

Храст ↑← Тсар Х
Цар небески
Сред слабашни’ лески
Бујаш од столетне снаге
Од правде јаре
Куљаш
Из утробе
Матере Геје
Муње
Громовит
Призиваш
Орловит
Оркане
Дозиваш

Грмовит
Моћно ужиљен у земљу
предака славних
Силовит
Са рукама у корењу
С’ мислима у стењу
предела давних

Учамчен
Рибе врлудаве
Куниће скакутаве
Утве златокриле
Јелене лакокриле
Ловиш
Крај Лабе, Олтаве и Млаве
Покрај Висле, Ресаве, Драве
До постојбине Орфеја
Занет
Ходиш
Путањом Одисеја
Од Скадра до Задра
Острвљем
Пловиш

Звездама Севера се
Водиш
Од Карантаније до Луситаније
Од Балтика до Индије
Од Египта до Сирије
Бродиш
Од Камчатке, Сибира
Грчке и Епира
Распет
Све до Пиринеја тавних
Све до Суерба славних
Дунавом Сапет

Небу
Стремиш
У ланеном ождрељу
И свечарском знамењу
И Царству небеском
Свом душом
Тежиш
Небу
Узносиш
Огњишта Жар
Као молитву и Дар
И чедо са крила
Са породичном фреском
У крошњи
Упасан витом леском
Са прсима
У народној ношњи

Небу
Хиташ
Умивен кишама горским
Великаш
С токама сјактећим
Бакрено пламтећим
Крошњаш
Стамено стојећи
Међ’ блатним пузавицама
Пелинским бршљанима
Бујади и папратима

И с покличем ратним
Са рудевитим жилама од жиља
А душом с песмама од свиле и миља

Тако те видим,
Србине мој!



Песма Хандрија Зејлера из 1842.

Где је Србима родни завичај?


Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и ;где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах...
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је - Рагуза* прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има**?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај...!


Песма Павола Вићаза:

Србин сам и то ћу остати


Србин сам и то ћу остати,
Србином се до своје смрти звати
и у српској земљи, само у њој,
кад смрт позове наћи мир свој...

Заједно са својом браћом, а не сам,
спаваћу мирно свој последњи сан
у храму белих зидова,
у сну вечном без снова...

Српски храм, земља српска,
туђа би ми била мрска,
Србин неће заборавити на мене,
да ме у својој молитви спомене...

Како бих сам могао бити у туђем крају,
кад ме овде сви познају,
спаваћу са Србима мртвим свим
са осмехом тихим, блаженим...!

Крст српски с настрешницом малом,
поставите на гробу мом,
јер Србин сам својим бићем целим
па то и по смрти остати желим...


Песма Јакуба Барт - Ћишинског:

Лужичким Србима


Што јаче се затегни сам, струно златна ...!
Извуци из ње што снажније звуке, прсте мој!
Хоћу Србима да певам, да прену у бој
и победнички разбију слободе врата.

"О, Срби, пређите на дела већ! Напустите
колебљивост сваку!"
Глас мртвих Срба из гроба опомиње и позива...
"О, устаните, раскините окове тамнице, што пут ка
слободи скрива!"
Туђинцима пркосно покажите песницу вашу јаку...

Туђи дух и обичаје туђе од себе одстраните,
реч отаца ваших и веру живу храните,
сваки педаљ српске земље браните!

Свиће зора за ноћима свим. -
Хтео бих све то да видим и доживим,
о, Срби, моји за родну реч и земљу нашу за коју
живим!


Песма Хандриј Зејлера:

Трајање Српства


Српство живети мора, чврсто стајати
и застава српска високо лепршати,
све док буде бор до бора
бацао сенке преко лужичких гора,
све док стрмо стење, као камени штит,
стршило буде високо у зенит,
а Шпрева током сребрним
тихо певуша Србима свим...

живети Српство мора, чврсто стајати
и његове гране увек цветати,
све док буде сунца и месеца
и под њима наша Лужица,
докле облак кишни благодетно залива
богате, плодове наших, поља и њива,
све док зеленило покрива брда родне груде
и на њима бар један цветак буде...

Живети мора Српства, чврсто стајати
све док српско дете успављује мати
погнута над колевком маленом,
успављујући га песмом сананом,
све док свака мисао српског духа
не буде била изван свога руха,
да би језиком својим увек могла понављати:
- то наше Српство мора опстати...



Јозеф Новак
(1895-1978)

Устајте Срби!



Дан слободе свиће,
дан зрелог жита.
Зграбите, браћо, косу и оружје,
за слободу, за класје,
што сте га сами посејали,
плодове натопљене вашом крвљу и сузама!
Доста је било раздора међу нама!
Кренимо напред! Победу ћемо извојевати,
верним и храбрим срцем ћемо је стећи!

Тешко вам је било да поднесете глад,
сву муку и напор борбе,
живот који у смраду одумире,
та отровна смртоносна испарења
у вашим рововима,
док вас нису ко стоку побили.

Напред, Срби, у победе славне!
На кућама
ко крвца црвени барјак нека те вијори —
слобода нашем народу!

Доста је било издајица,
не проливајмо братску српску крв!
Разбијте јарам, сломијте бич,
срушите брану, нек поплава крене,
нек успламти пламен притајеног огња!
Спалите спискове господара,
збаците тиране своје!

Хорника ловоровим венцем овенчајте!
Смолера призовите из његове ћутње,
тог весника славе,
вођу у боју
против дивљих звери.

Слобода за слуге!
Спалимо силе мрака!
Чишински пева о слободи српској, запевајмо и ми!
Испунимо завет песме!

Устајте Срби! У јуриш!
Исправимо неправду, доста је било срамоте!
(1919)
 

Read more

—————


Tags

The list of tags is empty.


Contact

Суверени војни витешки ред Чувари копља Св. Георгија


Напомена:

Свјесно и са намјером пишемо срБски умјесто срПски, не користећи граматичко правило једначења сугласника по звучности!

детаљније


Актуелности


"Не говори Богу да си у невољи.
Реци невољи да си са Богом."

Каква је тачна и дубока мисао уложена у ову фразу!

Наши преци нису тражили од Бога да нешто учине за њих.
Добили су подршку Бога.
И знали су да ће све успети ако се труде!


Организација Братства

13/03/2011 23:30

НАЧЕЛА БРАТСТВА

  НАЧЕЛА Сувереног војног витешког реда ”Чувари копља Свetog Георгија” Н А Ч Е Л А СУВЕРЕНИ ВОЈНИ ВИТЕШКИ РЕД - ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА у својим је активностимаи у свом свеукупном дјеловању непрестано и потпуно прожет начелима хришћанства, хуманизма, витештва, људске честитости и...

Read more

—————

13/03/2011 23:43

БРАТСТВО СРБСКИХ ВИТЕЗОВА

 Најчешће постављена питања о „Витезовима Чуварима копља Светог Георгија“:   Који су ваши циљеви?, Да ли сте ви вјерска, војна или политичка организација?, Да ли сте ви тајна или јавна организација?, Какав је ваш однос према србској историји и србском насљеђу?, Да ли сте професионална...

Read more

—————

16/03/2011 19:18

КОДЕКС ЧАСТИ СУВЕРЕНОГ ВОЈНОГ ВИТЕШКОГ РЕДА ЧУВАРА КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

СУВЕРЕНИ ВОЈНИ ВИТЕШКИ РЕД ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА   На оснуву правила понашања и Правила, Статута Братства Србских Витезова „Чувари копља Светог Георгија“, на Сабору Рас Витезова одржаног 06. Маја 7518. (2010.) године  усвојен је :   КОДЕКС ЧАСТИ СУВЕРЕНОГ ВОЈНОГ ВИТЕШКОГ...

Read more

—————

07/05/2020 00:20

МОЛИТВА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

Молитва Светом Георгију Сувереног војног витешког реда Чувара копља Светог Георгија   Нека копље Светог Георгија заблиста сјајно, свијетло и чисто. За ова времена смо га чували у Царској Лаври Хиландара, а данас у рукама Витешког реда спремно је да служи своме господару и убије аждају зла,...

Read more

—————