Blog

25/12/2012 10:39

Србски завичај - пјесма лужичких Срба

СОРАБ – СВЕТИОНИК

Песма Оливере Лоле Аџић

Светионик
Огрнут у пурпурни скерлет
Сам
Сред тмине
Сијаш
Бритак и витак
К’о сабља убојит
Сечеш погледом стреле
Таму до звезда
Стрм
Ко Перун виловит
Ко Сербон силовит

Храст ↑← Тсар Х
Цар небески
Сред слабашни’ лески
Бујаш од столетне снаге
Од правде јаре
Куљаш
Из утробе
Матере Геје
Муње
Громовит
Призиваш
Орловит
Оркане
Дозиваш

Грмовит
Моћно ужиљен у земљу
предака славних
Силовит
Са рукама у корењу
С’ мислима у стењу
предела давних

Учамчен
Рибе врлудаве
Куниће скакутаве
Утве златокриле
Јелене лакокриле
Ловиш
Крај Лабе, Олтаве и Млаве
Покрај Висле, Ресаве, Драве
До постојбине Орфеја
Занет
Ходиш
Путањом Одисеја
Од Скадра до Задра
Острвљем
Пловиш

Звездама Севера се
Водиш
Од Карантаније до Луситаније
Од Балтика до Индије
Од Египта до Сирије
Бродиш
Од Камчатке, Сибира
Грчке и Епира
Распет
Све до Пиринеја тавних
Све до Суерба славних
Дунавом Сапет

Небу
Стремиш
У ланеном ождрељу
И свечарском знамењу
И Царству небеском
Свом душом
Тежиш
Небу
Узносиш
Огњишта Жар
Као молитву и Дар
И чедо са крила
Са породичном фреском
У крошњи
Упасан витом леском
Са прсима
У народној ношњи

Небу
Хиташ
Умивен кишама горским
Великаш
С токама сјактећим
Бакрено пламтећим
Крошњаш
Стамено стојећи
Међ’ блатним пузавицама
Пелинским бршљанима
Бујади и папратима

И с покличем ратним
Са рудевитим жилама од жиља
А душом с песмама од свиле и миља

Тако те видим,
Србине мој!



Песма Хандрија Зејлера из 1842.

Где је Србима родни завичај?


Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и ;где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах...
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је - Рагуза* прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има**?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај...!


Песма Павола Вићаза:

Србин сам и то ћу остати


Србин сам и то ћу остати,
Србином се до своје смрти звати
и у српској земљи, само у њој,
кад смрт позове наћи мир свој...

Заједно са својом браћом, а не сам,
спаваћу мирно свој последњи сан
у храму белих зидова,
у сну вечном без снова...

Српски храм, земља српска,
туђа би ми била мрска,
Србин неће заборавити на мене,
да ме у својој молитви спомене...

Како бих сам могао бити у туђем крају,
кад ме овде сви познају,
спаваћу са Србима мртвим свим
са осмехом тихим, блаженим...!

Крст српски с настрешницом малом,
поставите на гробу мом,
јер Србин сам својим бићем целим
па то и по смрти остати желим...


Песма Јакуба Барт - Ћишинског:

Лужичким Србима


Што јаче се затегни сам, струно златна ...!
Извуци из ње што снажније звуке, прсте мој!
Хоћу Србима да певам, да прену у бој
и победнички разбију слободе врата.

"О, Срби, пређите на дела већ! Напустите
колебљивост сваку!"
Глас мртвих Срба из гроба опомиње и позива...
"О, устаните, раскините окове тамнице, што пут ка
слободи скрива!"
Туђинцима пркосно покажите песницу вашу јаку...

Туђи дух и обичаје туђе од себе одстраните,
реч отаца ваших и веру живу храните,
сваки педаљ српске земље браните!

Свиће зора за ноћима свим. -
Хтео бих све то да видим и доживим,
о, Срби, моји за родну реч и земљу нашу за коју
живим!


Песма Хандриј Зејлера:

Трајање Српства


Српство живети мора, чврсто стајати
и застава српска високо лепршати,
све док буде бор до бора
бацао сенке преко лужичких гора,
све док стрмо стење, као камени штит,
стршило буде високо у зенит,
а Шпрева током сребрним
тихо певуша Србима свим...

живети Српство мора, чврсто стајати
и његове гране увек цветати,
све док буде сунца и месеца
и под њима наша Лужица,
докле облак кишни благодетно залива
богате, плодове наших, поља и њива,
све док зеленило покрива брда родне груде
и на њима бар један цветак буде...

Живети мора Српства, чврсто стајати
све док српско дете успављује мати
погнута над колевком маленом,
успављујући га песмом сананом,
све док свака мисао српског духа
не буде била изван свога руха,
да би језиком својим увек могла понављати:
- то наше Српство мора опстати...



Јозеф Новак
(1895-1978)

Устајте Срби!



Дан слободе свиће,
дан зрелог жита.
Зграбите, браћо, косу и оружје,
за слободу, за класје,
што сте га сами посејали,
плодове натопљене вашом крвљу и сузама!
Доста је било раздора међу нама!
Кренимо напред! Победу ћемо извојевати,
верним и храбрим срцем ћемо је стећи!

Тешко вам је било да поднесете глад,
сву муку и напор борбе,
живот који у смраду одумире,
та отровна смртоносна испарења
у вашим рововима,
док вас нису ко стоку побили.

Напред, Срби, у победе славне!
На кућама
ко крвца црвени барјак нека те вијори —
слобода нашем народу!

Доста је било издајица,
не проливајмо братску српску крв!
Разбијте јарам, сломијте бич,
срушите брану, нек поплава крене,
нек успламти пламен притајеног огња!
Спалите спискове господара,
збаците тиране своје!

Хорника ловоровим венцем овенчајте!
Смолера призовите из његове ћутње,
тог весника славе,
вођу у боју
против дивљих звери.

Слобода за слуге!
Спалимо силе мрака!
Чишински пева о слободи српској, запевајмо и ми!
Испунимо завет песме!

Устајте Срби! У јуриш!
Исправимо неправду, доста је било срамоте!
(1919)
 

Read more

—————

06/02/2011 19:56

ПИТАЊЕ

ПИТАЊЕ

„Свако питање је изокренута пројекција одговора који у себи носимо. Свака тајна, с чијим се одгонетањем мучимо, само је фотографски изокренута пројекција неке наше унутрашње истине. Иначе, никад ништа не бисмо ни сазнали. Све што не знамо, негативна је пројекција наших знања.“ Борислав Пекиħ

 

Питање.

Тешко је пронаћи право питање, а можда  још теже праве одговоре. Ова множина никако није случајна, јер обично се више њих - једнако вредних - наметну на оно једно и једино питање. Индивидуалност у приклањању  једном од одговора чини богатство живота. У овом случају, питања навиру сама:

ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГА ГЕОРГИЈА

Чувари?

Неко или нешто са одређеном намером, задатком да чува и сачува. Може бити група, братство, народ....

Чувари чега? Копља? И какво је то копље? Дрвени предмет дуг можда два или више метара са металним оштрим врхом, способан да прободе неког или нешто или је пак само симбол оружја  за борбу са духовним ентитетима или слабостима у нама самима...? Онда би то копље симболизирало снагу, начин борбе, принцип, Божју реч, љубав... Постоје и народи који су „небески“, изабрани...зашто то копље не би било народ, или пак, (Атила Хунски је био „бич божији“ - flagelum Dei), зашто то копље не би било човек? Било који човек или неки посебни, одабрани човек?

 

Стефан Немања је био први чувар копља Светог Великомученика Георгија. Молитвено је затражио помоћ избављења из ропства, Свети Георгије га је избавио и онда му је Немања из захвалности саградио Ђурђеве Ступове, али и постао чувар копља и основао братство витезова. И заиста, тим копљем је водио и ратове за народ, земљу и цркву, али и за очишћење душе своје. Народу је дао достојанство, земљу начинио најмоћнијом на Балкану, цркви подарио Студеницу и Хиландар, а себе Охристовио и постао Свети Симеон Мироточиви. На крају, доследно, можда је и он сам постао то копље, оруђе у рукама светитељевим на путу ка остваривању воље Божије? Божја воља и на небу и на земљи. И као Стефан Немања и дослије као Свети Симеон. И шта још рећи о овом врлом мужу србском. Све некако ми се намеће она јеванђелска парабола о дрвету и плодовима. Чувена Исусова алегориска прича о томе како проверити особу, како разликовати добре људе од лоших. Христово је поређење да као што дрво препознајемо по плоду, тако и људе можемо препознати по њиховим плодовима.

Стефан Немања је на „високој гори стајао“, тамо где дувају „најјачи ветрови“, али по мери искушења добро је умножио од Бога му дане таланте. Умножавао их је веома у дане земаљског живота, али види чуда, твори неодморно до у ове наше дане. По Божијем промислу и вољи штедро излива Свето миро и тајновито руководи својом земљом, народом и црквом. Јер, након свог претстављења Господу, он није оставио сирочад, већ нам је оставио сина свога Светог Саву, а затим и целу династију владара и светитеља, братство витезова, свој узор, завештања...

И то је оно што ваља чувати и сачувати.

Некад су тројица витезова чували плаштаницу. Легенда каже да су у неравноправној борби истрајали до краја и храбро дали животе своје у одбрани светиње али...арханђео Гаврило је плаштаницу сакрио у „Црној стени“, недајући је пљачкашима. Порука је јасна. У свим нашим дејанијама ваља тражити и Божју помоћ, заштиту, вољу....Ма колико били срчани и имали све људске врлине, у свему треба питати је ли по Богу. Стефан Немања је био свестан тога, он је то знао. Он је управо све то носио у себи као неко бесцен благо. Савршена равнотежа материјалних и духовних квалитета.

Такав му је био и пород.

Син му Растко или Свети Сава. Шта о њему рећи, а не понављати мноштво богонадахнутих писаца, тумача... Јеванђеле у пракси: ето плода по којем се дрво познаје.

Династија. Колико их је светих?!! Како се осветише у бурној историји србској. Како успеше прећи овоземаљско море и још светитељски венац добити на глави својој. Јеванђеле у пракси: ето плода по којем се дрво познаје.

 

Дали је ово што пишем хвалоспев, занесењаштво, преувеличавање, само историја...Која историја је „само историја“? Можда она која нема одјека у садашњици, ако уопште има такве? Историја Немање, сина му Светог Саве, његове династије, сигурно није „само историја“! То је и превише очигледно. Али, братство витезова, шта с њим? Је ли предмет историског, културолошког, богословског, књижевног или неког другог проучавања? Живи ли само у легендама, или можда само у запису попа Дукљанина?

Не, постоји и данас!!! И још са континуитетот у свом постојању?!! Континуитет који је једва имао неки мали прекид у свом постојању, ако уопште може да се говори о прекиду, с обзиром на повлачење братства у тајност? И, чему тајност?

БРАТСТВО

„Чувари копља Светог Георгија„ је братство србских витезова. Формирано од Стефана Немање, братство је деловало јавно до доласка Османлија. Тада је на Косову страдао велики број витезова. Спомињу се у запису попа Дукљанина, а и у запису да су помагали Константину XI у одбрани Цариграда средином петнаестог века. Чувени по чудима која су творили захваљујуħи реликвијама која су поседовали... Ето, то би била историја витезова, али сва у легендама. Томе је свакако допринела и тајновитост братства.

 По ко зна који пут се везује ова реч „тајновито“ са братством. А, нити „братство“ а ни „тајновито“ нису обичне речи. Асоцијације повезане са овим речима, за човека 21-ог века су непредвидљиве, маштовите, пуне слика, потсвесних представа и сензација. Код неких изазивају подозрење, страх... Јака је то комбинација. Можда их зато треба барем оперативно раздвојити, и онда добити само братство, а то би била нека хомогена заједница јединки, заједница коју везују заједнички циљеви, методи... нешто што јединка сама по себи не би могла остварити. Наоко свакодневна и једноставна реч, али ако уђемо дубље у њу... А тек тајновито, е ту веħ се дешава канонада сензација: тајне нас плаше и повлачимо се, а ипак нас неодољиво привлаче па се отварамо ка њима...

И заиста, можда је лакше разумети зашто братство. Па то су били витезови који су се борили за нешто, некога и свакако да их је требало бити више од једног или двоје. Идеал за који су се борили тражио је оданост и дубљу повезаност чланова, а то је братство. Али зашто тајновитост? И каква је то тајновитост кад су на мегдану стајали лицем у лице противнику? Од кога су се тајили и зашто? Можда то и није тако једноставно. Бурна су то била времена. Мењали се владари, мењала се и симпатија према братству, нарочита ако је то исто братство било непоколебљиво у својим ставовима и идеалима. Можда су се зато тајили у одређеним сегментима историје. Али шта је са данашњицом. 21 век, демократија, слобода мисли, вероисповести, изражавања...а опет тајновитост братства?!! Изгледа да сви ови „квалитети„ модерног друштва нису довољни за недвојбени излазак из „илегале“. Можда сада нико никоме не ставља главу на пањ, али шта је са душом, идеалима. Данас ти можда нико неħе одузети живот на тргу, али дали ти остављају душу? Значи, не боре се мачем, копљем...имају неко друго оружје! Онда ни ови данашњи витезови братства не морају бити вични оружју, веħ витезови духа!?

И опет о Стефану Немањи. Борио се да сачува и тело и дух свој и народни. И то му је завештање. Као да је пророчки знао са каквим ħе се искушењима суочити његов народ. Јер испада да су искушења иста и поред промене векова, али начин борбе, лукавост нападача, одбрамбена моħ народа? Да, „ нико ти неħе одузети живот на тргу...“, значи променио се начин борбе, а и лукавост је језиво мултиплицирана нагомилана искуством прошлих векова - људи су лукавији!!! Нападачи наших идеала су лукавији!!! А народ? Шта је с народом? Нико их не сече мачем, али им „неко“ и „нешто“ полако и неосетно улази у главу и осваја им срца. Ништи им гене! Генетски их модификује. Ништи нам традицију, омаловажава је, све оно што нас дефинише баца у пепео...а све је тако лукаво направљено да изгледа да ми сами то чинимо, својом сопственом, слободном вољом. И можда је и тако, али не кажу нам да су нас претходно добро, темељито „обрадили“. Чиме они то ратују на нас и зашто? Ратују тајно, симболима, медијима, економијом... „пуцају“ из свог расположивог оружја, онако љубазни, насмејани, са савршено извежбаним бон-тоном. И ушли су у све поре нашег живота, и то на главна врата јер смо заборавили да се питамо кога то пуштамо да уђе у куħу. Изгубили смо критеријум.

Приликом једне посете манастира Свете Тројице на Метеорима, поклонио сам се моштима Светог Трифуна, које су шириле благоухани мирис светог мира. Био сам поражен, свестан чињенице да ми на дан тог великог светитеља радије прослављамо светог Валентина (римокатолички светитељ), а самог Светог Трифуна проглашавамо заштитником лозара и замислите - пијаницом!!! Изгубили смо критеријум.

Веħ је превише оваквих примера. Заборавили смо, или не знамо, да ону културу која нас је профилирала као људе и народ, морамо чувати, као витезови плаштаницу. Јер, ако изгубимо своје корене, темељ на који стојимо, ако покушамо променити код у нама, изгубиħемо културу, изгубиħемо традицију, изгубиħемо народ, изгубиħемо себе.

Па која је та сила, или шта је, која нас је тако перфидно довела до искорењивања, декодирања, наметања туђе културе...? Одговора једнако као и да нема. Неки кажу да је у питању масонски заговор, владе у сенци, моħници у сенци... И шта и да је од овога, заједничко му је да је „у сенци“, тајно, непознато... Па добро, ако је тако, онда како се борити против тога? Изгледа да је једини адекватан одговор у тајности, јер није схватљиво бити јаван и борити се против тајног! То је дефинитивно неадекватно.

Зато треба постојати тајно братство србских витезова. Братство које ħе се залагати за очување трајних народних вредности, културе, традиције, цркве, народа и нас самих.

 

Зоран Филиповски - Скопје

Read more

—————


Tags

The list of tags is empty.


Contact

Суверени војни витешки ред Чувари копља Св. Георгија


Напомена:

Свјесно и са намјером пишемо срБски умјесто срПски, не користећи граматичко правило једначења сугласника по звучности!

детаљније



Актуелности

 

Организација Братства

13/03/2011 23:30

НАЧЕЛА БРАТСТВА

  НАЧЕЛА Сувереног војног витешког реда ”Чувари копља Свetog Георгија” Н А Ч Е Л А СУВЕРЕНИ ВОЈНИ ВИТЕШКИ РЕД - ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА у својим је активностимаи у свом свеукупном дјеловању непрестано и потпуно прожет начелима хришћанства, хуманизма, витештва, људске честитости и...

Read more

—————

13/03/2011 23:43

БРАТСТВО СРБСКИХ ВИТЕЗОВА

 Најчешће постављена питања о „Витезовима Чуварима копља Светог Георгија“:   Који су ваши циљеви?, Да ли сте ви вјерска, војна или политичка организација?, Да ли сте ви тајна или јавна организација?, Какав је ваш однос према србској историји и србском насљеђу?, Да ли сте професионална...

Read more

—————

16/03/2011 19:18

КОДЕКС ЧАСТИ СУВЕРЕНОГ ВОЈНОГ ВИТЕШКОГ РЕДА ЧУВАРА КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

СУВЕРЕНИ ВОЈНИ ВИТЕШКИ РЕД ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА   На оснуву правила понашања и Правила, Статута Братства Србских Витезова „Чувари копља Светог Георгија“, на Сабору Рас Витезова одржаног 06. Маја 7518. (2010.) године  усвојен је :   КОДЕКС ЧАСТИ СУВЕРЕНОГ ВОЈНОГ ВИТЕШКОГ...

Read more

—————

07/05/2020 00:20

МОЛИТВА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

Молитва Светом Георгију Сувереног војног витешког реда Чувара копља Светог Георгија   Нека копље Светог Георгија заблиста сјајно, свијетло и чисто. За ова времена смо га чували у Царској Лаври Хиландара, а данас у рукама Витешког реда спремно је да служи своме господару и убије аждају зла,...

Read more

—————