РАС ВИТЕЗ

О Рас Витезу и тврђави светлости

У оно вријеме, када Господ укрепи племе српско и даде му кнезове и краљеве по Својој вољи, би једно мјесто узвишено и благословено, звано Рас. Тврђава његова уздиже се у области близу данашњега града Новога Пазара, као утврђење не само каменом већ и вјером срца српских.

Сведочи нам предање, а и земља сама проговара кроз ископине, да је на том мјесту још у дане старих царстава било прибежиште ратника и стража, још од времена када царства незнабожачка владаху источним крајевима. Но, како Господ устројава времена и поставља цареве и обара горде, тако и Рас би обновљен и освећен у доба када Срби подигнуше главу и свој дом устројише.

Би Рас у вријеме Јована Комнина поново подигнут као кастел над кастелима, да чува српску земљу и вјеру праву. И не би само место бедема и оружја, већ и станиште мудрих и праведних, у којем кнежеви становаваху, а сабори витешки се одржаваху.

Унутар тог светог зида, у северној страни, блистао је дворац кнежевски, украшен свим добрима источним и западним. Сами тањири и чаше, што их донесоше трговци из Грчке, Илирика, Помераније и Бугарске, сведочаху о слави и сили Раса.

Но и више од злата и јела, у тој тврђави коваше се први српски новац у дане краља Радослава, слуге Божијега, који од Солуна дође и у Расу отвори ковницу. И би то знак да српска земља не само мачем, но и миром и правдом стаде у ред великих народа.

Иако бијаше благословен, Рас, као и све овоземаљско, познаде огњену муку. У четвртој деценији века тринаестог, по Божијем допуштењу, огњем би попаљен и срушен, и више се не обнови.

Али не угасну слава Раса.

Јер у његовим зидинама служаху витезови изабрани, што се зваху Чувари копља Светога Георгија, братство часно и непоколебиво. Њихова рука беше јака, али срце понизно пред Богом. У народу се казиваху као Рас Витезови, јер не беху само ратници, но и браниоци вјере, части и правде. О њима се причаше уз огњишта, а њихова дела уђоше у пјесме и молитве.

Тако и данас, у част њихову, у реду Чувара копља Светога Георгија, највиши витешки чин назива се именом њиховим: Рас Витез. И ко га понесе, нека зна да носи тежину древне славе, чистоту срца и мач којим се не рањава, но брани.

Јер Рас није само тврђава, но светионик кроз вјекове, а Рас Витез није само титула, него завјет, да се живи по части, у истини и у Име Божије.