„Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
 то је људска дужност најсветија!“
(П.II П.Његош)

Текст Српског витешког кодекса


   Српски витешки кодекс могао се реконструисати као текст на основу ''записане књижњвности'', песама и прича које је прикупио Вук Стефановић Караџић и његови претходници, па се усмено наслеђе тако сачувало у писаном виду. Наиме, целокупна српска митска прошлост у предању, које је опстало кроз епохе у књижевним формама, имала је симболичне исказне документе о традицијској култури, који су се морали дешифровати да би се реконструисала српска митологија и стара вера предака. Књижевност и наративни облици лирског смера српске културе, који су се преносили преко појединаца изван институција и историјских збивања, била је поново једино место очувања података о култури прошлости, која за собом није оставила материјалне трагове попут артефакта, већ је остала у ''колективном памћењу'', односно предању.
   Преко описа живота српских јунака витезова, њиховог понашања и учествовања у историјским збивањима, превасходно косовском боју као инспирацији, могао се реконструисати некадашњи српски витешки свет који је подразумевао етичка мерила и норме, да би уопште постојао. Окосницу српског витешког кодекса чинили су текстуални, поетски искази као сведочанство о трајању истих законитости витештва и на нашем тлу. Универзалне одредбе саме бити витештва као својеврсног феномена културе пре свега, а тек потом друштвене категорије једног типа егзистенције, потврђивале су се и у аутохтоним облицима живота српских јунака, тако да су опште одредбе свих витешких кодекса у својој суштини идентичне.
   Текстуалне кодексе као збир правила о обучавању и понашању витезова, имали су у европској традицији поједини витешки редови позније епохе витештва. Исти је случај и са редовима самураја у Јапану. Општи витешки кодекс једног народа, међутим, захтевао је реконструисање целине на основу појединачних упустава витешких редова.
   Српски витешки кодекс могао се реконструисати на основу књижевних материјала, легенди, прича и песама.


I ) ПОРЕКЛО ВИТЕЗА
1. Витез се рађа или од родитеља витезова или је полубожанског порекла, од једног родитеља божанске припадности (бића, животиње, биљке), а другог смртног.
2. Дете смртног човека може да одрасте у витеза ако је на рођењу било под посебним сакралним околностима даривано неком натприродном моћи, особином или му је остављено јуначко завештање.
3. Витешко порекло се мора знати и памтити. Чува се у легенди о рођењу хероја, односно ''чудесног детета'' (''divine child'') или ''видовитог детета'' у српској митолошкој терминологији преко јуначких песама и прича, као свако ''тајно знање предака''.
4. Генеалошко стабло витеза значајно је, у вези је са местом рођења, простором и временом, као врстом ''сакралне територије'', односно ''geniusa loci''.

II ) ИМЕ ВИТЕЗА
1. Име витеза је његова душа. Име у себи скрива порекло, назив је неке доминантне витезове особине, повезаноје са топонимом, местом из којег је витез. Име може потицати и из неког витешког боја.
2. Име витеза се памти и оглашава у песмама и причама.
3. Име витеза наставља се у именима његових потомака да би се витешко порекло и на тај начин чувало.
4. Иницијали витешког имена утискују се у његово оружје: сабљу, штит.


III ) ОДГАЈАЊЕ И ОБУЧАВАЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез расте у природи поред родитеља витеза или учитеља-витеза, далеко од профаних садржаја свакидашњег живота и настамби.
2. Витез се учи да воли природу и да може да буде њен равноправни део. Витез се не плаши природних појава ни животиња, он са њима разговара као са људима. Витез познаје ознаке годишњих доба и биље. Витез познаје планинске изворе и реке.
3. Витез вежба своје тело у издржљивости, може да пешачи, да подноси хладноћу и врућину. Витез брзо трчи, сналази се у простору.
4. Витез умерено једе, храни се природном храном и пије само изворску воду и вино.
5. Витез сам гради своју кућу и прави једноставне делове свога покућства.
6. Витез учи да јаше најбрже коње, познаје им ћуд и уме да их лечи и гаји.
7. Витез учи да гађа из лука и стреле, да рукује мачем и сабљом, да се користи буздованом.
8. Витез зна своје генеалошко стабло и познаје подвиге својих предака.
9. Витез слуша предања, зна песме и приче, учи да пева и свира, учи да плеше.
10. Витез се учи говорништву, лепом изражавању и уљудном обраћању.
11. Витез се учи да лови дивљач.

IV ) ПОСТАЈАЊЕ ВИТЕЗОМ
1. У момачком добу витез је спреман на витешке подвиге и путовања.
2. Витез у ритуалима најбрже одгонета загонетна питања.
3. Витез помаже незаштићеним и нејаким, извршава прве племените задатке.
4. Витез задобија љубав лепоте девојке, бори се на турниру за њу.
5. Витез прима завештање од родитеља или учитеља, сазнаје своје витешке циљеве.
6. Витез добија име по месту свога рођења или по подвигу по којем се прочује.
7. Витез добија очеву сабљу или му је сакује познати ковач.
8. Витез добија коња и даје му име.
9. Витез се препознаје по унутарњим, духовним тежњама бића.

V ) ОСОБИНЕ ВИТЕЗА
1. Витез је снажан и витког стаса.
2. Витез је хитар и брзо се одлучује на делање.
3. Витез је храбар јер све предузима сам и ослања се само на себе и своју снагу. Витез је спреман да ризикује живот ако то околности намећу.
4. Витез је мудар и у приликама које то захтевају прерушава се и скрива свој идентитет да би избегао лукавства и подвале.
5. Витез је смео, улази у неочекиване сукобе и збуњује на тај начин противника.
6. Витез је частан, држи задату реч и обећање, не подваљује у двобоју, побеђује часним средствима.
7. Витез поштује противника и не користи неповољне ситуације по њега да би га победио.
8. Витез је истинољубив и никада не попушта ни пред рођацима, ни пред пријатељима, већ суди о стварима према савести.
9. Витез није лаковеран и не прича много са људима, само са пријатељима.
10. Витез је поносан и не трпи увреде. Никоме се не уклања и ни пред ким се не савија.
11. Витез није покоран, држи до своје личности и захтева лепо опхођење према себи.
12. Витез се не хвали својим подвизима, они сами за себе говоре.
13. Витез је веран пријатељ и одан побратим.
14. Витез не издаје тајну и своје поверљиве саучеснике.
15. Витез поштује старе, посебно родитеље.
16. Витез је спокојан и верује у себе и своје вредности.
17. Витез је способан да трпи заштићен својом духовном величином.
18. Витез више воли кратак и узбудљив живот него дуг и монотон.
19. Витез је упоран у остваривању својих племенитих циљева.
20. Витез је спреман да призна своју грешку и опрости другима.
21. Витез се супроставља свакој обести и насиљу.
22. Витез сматра највишом вредношћу љубав и слободу духа.
23. Витез је непоткупљив и не придаје значаја материјалним добрима.
24. Витез живот сматра за активно учествовање, непосредност.
25. Витез преузима личну одговорност за своја дела и чинове.
26. Витеза не обесхрабрује пораз.
27. Витез се диви лепоти и има естетски смисао.
28. Витез се не плаши дубоких и преданих осећања, има снаге за велике љубавне страсти.
29. Витеза не привлачи власт над људима, већ независност.
30. Витез верује у духовне вредности и хуманост.

VI ) ПОНАШАЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез се држи усправно и у седлу и када хода.
2. Витез гледа у очи саговорника и говори сликовитим језиком.
3. Витез се бори када је време битке, а када је време весеља, весели се.

VII ) ОПРЕМА ВИТЕЗА И ИЗГЛЕД
1. Витез има лепо и скупоцено одело, кацигу на глави и лице покривено визиром.
2. Витезов коњ је покривен и украшен, а поред коња има сокола и пса.
3. Витез посебно бира своје оружје или га добије од другог витеза као јуначко завештање.
4. Оружје витеза прави се посебно за њега, као и одело.
5. Витез носи са собом хамајлију девојке коју воли.
6. Витезова опрема је складних боја и од драгоцених материјала: злата, сребра, крзна, перја.

VIII ) ЦИЉЕВИ И ТЕЖЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез живи интезивно и непосредно дејствује поводом сопствених жеља.
2. Витез заштићује слабе и сиромашне.
3. Витез иде на далека путовања да би упознао различите просторе и људе.
4. Витез иде у далеке градове да би освојио лепоту девојку, чија је лепота на гласу.
5. Витез иде у помоћ пријатељима у невољи.
6. Витез је спреман да помогне у праведној бици.
7. Витез одлази да ослободи пријатеља које је допао ропства.
8. Витез креће на путовање са пријатељем из задовољства и љубави према неизвесности и авантури.

IX ) НЕСТАНАК ВИТЕЗА И НАСТАВЉАЊЕ
1. Витез не напушта битку коју је започео, макар по цену смрти.
2. Витез се не плаши смрти и схвата је као део природног ритма живота.
3. Смрт витеза мора да личи на његов живот:
4. Са витезом нестаје и његов коњ и опрема и оружје.
5. Витез сваки тренутак свога живота сматра исто вредним.
6. Витез дужину свога живота мери оствареним витешким тежњама.


Из књиге:
''Српски витешки кодекс''
Мирјана Поповић-Радовић

ISBN 86-331-0199-8
886.1/2.09.-34:398


Contact

Суверени војни витешки ред Чувари копља Св. Георгија


Напомена:

Свјесно и са намјером пишемо срБски умјесто срПски, не користећи граматичко правило једначења сугласника по звучности!

детаљније



Актуелности

 
 
 

Организација Братства

13/03/2011 23:30

НАЧЕЛА БРАТСТВА

  НАЧЕЛА Братства Србских Витезова ”Чувари копља Свetog Георгија” Н А Ч Е Л А БРАТСТВО СРПСКИХ ВИТЕЗОВА – ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА у својим је активностимаи у свом свеукупном дјеловању непрестано и потпуно прожет начелима хришћанства, хуманизма, витештва, људске честитости и праведности,...

Read more

—————

13/03/2011 23:31

ПРИСТУПНИЦА

ПРИСТУПНИЦА.doc (1,9 MB) БИОГРАФИЈА 21.doc (1,9 MB)

Read more

—————

13/03/2011 23:43

БРАТСТВО СРБСКИХ ВИТЕЗОВА

 Најчешће постављена питања о „Витезовима Чуварима копља Светог Георгија“:   Који су ваши циљеви?, Да ли сте ви вјерска, војна или политичка организација?, Да ли сте ви тајна или јавна организација?, Какав је ваш однос према србској историји и србском насљеђу?, Да ли сте...

Read more

—————

16/03/2011 19:18

КОДЕКС ЧАСТИ БРАТСТВА

БРАТСТВО СРБСКИХ ВИТЕЗОВА ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА   На оснуву правила понашања и Правила, Статута Братства Србских Витезова „Чувари копља Светог Георгија“, на Сабору Рас Витезова одржаног 06. Маја 7518. (2010.) године  усвојен је :   КОДЕКС ЧАСТИ БРАТСТВА СРБСКИХ...

Read more

—————